цо Дервента

ПОЧЕТНА ИСТОРИЈАТ ПРАВОСЛАВЉЕ СПЦО ДЕРВЕНТА ФОРУМ АКТИВНОСТИ Логовање

УСТРОЈСТВО СПЦ

ПАТРИЈАРШИЈА

ДНЕВНИК РТРС 29.08.2010.

Get the Flash Player to see this.

Канцеларија ЦО Дервента

Телефон: +38753 333108

Адреса: Краља Петра I Карађорђевића бб.
74400 Дервента

Мапа града

ЕПАРХИЈЕ

Епископија (грч. έπισκοπία), или епархија, назив за област чији духовни живот надгледа и њиме руководи епископ. Некад је то била једна покрајина и њена администрација у грчко-римском царству, и сједиште администрације једне или друге од ових установа, и стан епископа. Некада је епископија улазила у састав веће јединице-дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице-номе. Таква структура и организација у четвртом вијеку прелази у црквену организацију, која је и данас сачувана у оним православним црквама које се управљају по систему митрополија. У Православној цркви постоје спољашњи знаци по којима се епископи разликују од осталих свештенослужитеља. То су: панагија, напрсни крст, митра и епископски жезал.

Панагија (грч. παναγία), иконица овалног или округлог облика са ликом Пресвете Богородице, или Спаситеља коју архијереј носи заједно са напрсним кррстом на својим грудима. Она га подсећа да је дужан да у своме срцу носи Господа Исуса Христа уздајући се при том у милост и помоћ Пресвете Богородице. Митра (грч. μίτρα), појас којим се везује глава. овако се назива вијенац одн. круна коју православни архијереји стављају на главе у току богослужења. Архијерејска митра по светом Симеону Солунском подсјећа на кидар који су на глави носили старозавјетни првосвештеници.

Митра је украшена иконама Спаситеља, Богородице, Часног Крста, Светог пророка Јована Крститеља или јеванђелиста. Она означава покорност архијереја Христовом јеванђељу, а у исто вријеме и Христов вијенац. Послије светог Јована Богослова, који је носио вијенац на глави, митру су у почетку носили само александријски архијереји, што се види и на најстаријим фрескама, а од XVI вијека носили су је само источни патријарси. Од XVII века митру носе сви архијереји.

Жезал (грч. ράβοός), пастирски штап, украшен на врху крстом и двјема змијама.Знак је епископске власти над словесним стадом Христовим. Подсјећа на процвјетали Аронов жезал. Даје се архијерејима на дан њихове епископске хиротније као символ духовне власти над словесним стадом Христовим. Архијерејски жезал означава власт Светога Духа која архијерејима помаже у напасању и вођењу пастве на путу спасења. Змије на жезлу треба да подсећају архијереја на мудрост, а крст на славу Христову у његовом раду са повјереном му паством. Зато се архијерејски жезал назива и патерицом, коју су архијереји примили од Христа преко апостола како би отачки руководили својом паством. Жезал се даје новопосвећеном архијереју после отпуста литургије у току које је хиротонисан, а уз поуку патријарха или најстаријег архијереја који је учествовао у хиротонији.