УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Попут свих институција са дубоким коријенима и часном прошлошћу, и Српска православна црква има свој грб у који су уткани симболи који означавају најтрајније духовне вриједности српског народа. Ријечима описан, грб Српске православне цркве овако изгледа : На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с лијеве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с лијеве црква манастира Пећке патријаршије, обе бијеле боје; на бијелој доњој половини у средини златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.(Устав СПЦ члан 3). Српска православна црква јесте заједница људи који су међу собом сједињени једном вјером у Господа Исуса Христа, једним учењем, једном законском јерархијом и једним светим тајнама. По природи својој Црква је у исто вријеме и видљива и невидљива, и божанска и човјечанска. Она је видљива јер је њен оснивач - оваплоћени Бог који је као видљив живио међу људима; јер благодат спасења даје људима кроз видљива средства; јер јавно исповједа вјеру Христову; јер има видљиву апостолску јерархију; јер има видљиве људе за своје чланове; јер живи у видљивом свијету. Али она је и невидљива, јер је невидљива њена глава - Христос; јер је невидљива њена душа - Свети Дух; јер је невидљива благодат спасења; јер су невидљиви њени преминули чланови. Црква је света и једна, и у исто вријеме и на небу и на земљи, јер јој је једна глава Господ Исус, јер у њој стално борави Дух Свети. Црква је апостолска, зато што су је раширили и утврдили Апостоли и што непрекидно и неизмјенљиво чува учење и предање светих Апостола. Спаситељ је установио јерархију и предао јој богочовјечанску власт: да свештенодејствује, учи и управља. Јерархија продужава дјело Спаситеља и светих Апостола које је сам Христос изабрао и дао им право и власт да проповједају Јеванђеље, свештенодејствују и управљају. Обећањем да ће бити с њима " у све дане до свршетка вијека" (Мт.28,20), Спаситељ је тиме објавио да ће се служба Апостола продужити и послије њих, путем епископског наслијеђа или пријемства, све до свршетка свијета. Црквом невидљиво управља сам Спаситељ, као глава Цркве, и Дух Свети. Апостоли нису глава Цркве, већ слуге Христове и служитељи Цркве. Црквом Христовом на земљи видљиво управља црквена јерархија, тј. епископи са свештеницима и епископски сабори. Највећу и највишу власт у Цркви представљају Васељенски Сабори. Одлуке Васељенских Сабора су обавезне за све хришћане свих времена.

У управљању помјесним Црквама епископи тих Цркава имају се у свему држати учења и правила Светих Апостола, одредаба Св. Васељенских Сабора и прописа Светих Отаца. Никакав папа не постоји као глава Цркве, јер је једина глава Цркве и на небу и на земљи Богочовјек Исус Христос.

Устројство или уређење Српске православне цркве је црквено јерархијско и црквеносамоуправно. Црквена власт је духовна, црквено дисциплинска и црквеносудска, а по каконима и уређењу Српске православне цркве, припада само јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих представника и органа. Епископска власт у заједници са свештенством и народом преко својих представника и органа, уређује и управља пословима имовинским, задужбинским (закладним), фондовским, као и другим пословима који се Уставом предвиђају.

У Српској православној цркви постоје следеће црквенојерархиjске и самоуправне власти, теијела и органи: Патријарх, Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод, Велики црквени суд, Патријаршијски савјет, Патријаршијски управни одбор; Епархијски Архијереј, Епархијски црквени суд, Епархијски савјет, Епархијски управни одбор; Архијерејски намјесник; Парох; Црквеноопштински савјет и Црквеноопштински управни одбор, и Настојатељ и манастирско братство. Српска православна црква је епископална; њена главна административна подјела је на епархије, како у црквенојерархијском тако и у црквеносамоуправном погледу.

На челу Српске православне цркве је Патријарх српски, као њен врховни поглавар, и први међу једнакима. Његова титула је Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ; Бира се између српских активних архијереја, који управљају епархијама најмање 5 година, најдаље у року за три месеца од дана када се патријаршијски престо упразни, Свети архијерејски сабор, на заседању проширеном активним и викарним епископима. Свечано устоличење новоизабраног патријарха бива на архијерејској литургији, сутрадан по избору. Као врховни поглавар Српске православне цркве, поред права и дужности епархијског архијереја у архиепископији Београдско-карловачкој и поред права која му дају канони и црквени прописи - Патријарх има посебна права части, свештенодејства, репрезентације и администрације.